Tema dana

Feljton: Fahrudin Radončić – Mafijaš u podzemlju balkana (IV dio)

Četvrti dio feljtona je nastavak o poslovnim, političkim i drugim vezama Fahrudina Radončića, odnosi Radončića i Selvera Lekića kao i zagovaranje i planiranje ubistva Ramiza Delalića Ćele...

Feljton o najvećem narkobosu sa balkana Fahrudinu Radončiću bit će objavljivan svakodnevno narednih mjeseci, a možda i godina.

Četvrti dio feljtona je nastavak o poslovnim, političkim i drugim vezama Fahrudina Radončića sa kontraverznim biznismenima i političarima iz BiH i regiona, odnosi Radončića i Selvera Lekića kao i zagovaranje i planiranje ubistva Ramiza Delalića Ćele…

Vezane vijesti: 
Feljton: Fahrudin Radončić – Mafijaš u podzemlju balkana (I dio)
Feljton: Fahrudin Radončić – Mafijaš u podzemlju balkana (II dio)
Feljton: Fahrudin Radončić – Mafijaš u podzemlju balkana (III dio)


Safet Oručević

Za Safeta Oručevića, sa kojim je svakodnevno bio u društvu, pisao je da je Oručević „prijeratni lopov“ koji je vršio provalne krađe u stanove i kuće, i krao goblene sa zidova. Harisa Silajdžića je tada okarakterisao kao vođu „Energetske mafije“, pominjući njegovo ime pod istoimenim naslovima i tekstovima koje je lično Fahrudin Radončić pisao i diktirao za Dnevni avaz. Za Silajdžića je govorio da će ga protjerati iz Bosne i Hercegovine i svakodnevno ga je napadao lažnim tekstovima u Dnevnom avazu.

U luci „Porto Montenegro“ u Tivtu, Vojin Lazarević je imao usidrenu jahtu pod nazivom „NINA“. Bila je vezana do Radončićeve jahte „Haya“.


Radončićeva jahta „Haya“ (lijevo) i Lazarevićeva jahta „Nina“ (desno) u luci „Porto Montenegro“

Radončić i Lazarević su se veoma često sretali na ljetovanju u Tivtu. Sastajali su se na jahtama, skriveni od javnosti. Skupa su krstarili na jahti Vojina Lazarevića, gdje sam i ja bio prisutan. Jahta Vojina Lazarevića je bila jedna od većih jahti u luci. Radilo se o modelu „San Siker Predator“, čija posada je brojila više ljudi, za razliku od posade na jahti Fahrudina Radončića, na kojoj je radio samo jedan skiper po imenu Zoran. Iako je „Avaz d.o.o.“ formalno vlasnik jahte „Haya“, mafijaš Fahrudin Radončić redovno krstari jahtom.


Besnik  Beriša (lijevo) i Naser Keljmendi (desno)

Na jahti je često u društvu dugogodišnjeg prijatelja Mile Đukanovića, kao i advokata Besnika Beriše, koji pred sudom u Prištini zastupa najbližeg Radončićevog saradnika Nasera Keljmendija, balkanskog narko bosa sa crne američke liste.


Milo Đukanović

Radončićevo mafijaško druženje sa Naserom Keljmendijem

Krajem 2006. ili početkom 2007. godine, Fahrudin Radončić je sjeo u automobil i meni rekao da ga vozim u hotel „Casa Grande“, kod Nasera Keljmendija, pitajući me da li znam gdje se nalazi taj hotel. Rekao sam da znam. Bio sam jako iznenađen tim susretom Radončića i Keljmendija, s obzirom da sam, po saznanjima iz MUP-a i SDB-a, gdje sam obavljao policijske poslove, saznao da je Naser Keljmendi bezbjednosno interesantan, sklon najtežim krivičnim djelima, i da se radi o balkanskom narko bosu. Tada mi se vratila priča Izeta Lukovca koji mi je rekao da je Radončić kupio od Nasera Keljmendija dva „audija“.

Kada smo došli pred „Hotel Casa Grande“, s obzirom da se radilo o dobro poznatom i registrovanom mafijašu,  parkirao sam vozilo i izašao naoružan za Radončićem, s namjerom da s njim uđem uhotel „Casa Grande“. U hodniku hotela Radončića je dočekao Naser Keljmendi. Srdačno su se pozdravili. Tom prilikom, Radončić je meni rekao: „Cile, ne moraš me ovdje pokrivati. Ovo su moji prijatelji. Ja sam ovdje najsigurniji.“ Ostao sam kod auta gdje sam Radončića čekao. Kada se završio sastanak, Radončića sam vratio u hotel „Radon Plaza“. Dok smo se vraćali, Radončić mi je u automobilu rekao da budem opušten kada vidim Nasera Keljmendija u njegovoj blizini, da se on sa Naserom poznaje dugo godina i da su prijatelji. Nakon toga, Naser Keljmendi je često dolazio u hotel „Radon Plaza“, kod Fahrudina Radončića, u njegov kabinet. Također, veoma često Naser Keljmendi je dolazio kod Fahrudina Radončića  u pratnji Ekrema Lekića, kojeg sam mnogo ranije upoznao, na samom početku svog rada u „Avazu“.

Ekrem Lekić, Naser Keljmendi i Fahrudin Radončić su često kuglali u kuglani Radončićevog hotela „Radon Plaza“. Često su zajedno ručali i sastajali se u restoranu Plava prizma hotela „Radon Plaza“, gdje je s njima, skoro uvijek, bila novinarka Šejla Jugo.

Početkom 2007. godine, Radončić mi je rekao da odem u hotel „Casa Grande“ i da se javim Naseru Keljmendiju, da mi preda jednog džipa kojeg trebam dovesti u vozni park „Avaza“. Do hotela „Casa Grande“, otišao sam taksijem. Ispred „Casa Grande“ me dočekao čovjek po imenu Agim Voša, koji je često bio sa Naserom Keljmendijem prilikom njegovih sastanaka sa Radončićem. Agim Voša je bio Keljmendijev vozač i pratilac kojeg sam upoznao, kao i ostale Keljmendijeve pratioce. Ispred hotela „Casa Grande“, Voša mi je predao ključeve od blindiranog džipa, marke „grand čiroki“, crne boje, tadašnjih registarskih oznaka  696 T 037 koji je bio registiran u Policijskoj upravi Ilidža i čija saobraćajna dozvola je bila izdata upravo na ime Agim Voša. Taj džip je bio opremljen policijskim sirenama, rotacijama i treptačima, i u njemu sam kasnije vozio Radončića,  kada je bio ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine. Prvu godinu dana džip je bio registriran na ime Agim Voša, a kasnije, istekom registracije,  preregistrovan je na  „Avaz d.o.o“.

Odnosi Fahrudina Radončića i Selvera Lekića

Ekrem Lekić, Naser Keljmendi, Fahrudin Radončić i Šejla Jugo su se sastajali i često skupa ručali u hotelu „Casa Grande“. U tom Keljmendijevom hoteluzadržavali su se veoma dugo. Više puta sam vozio Radončića i Selvera Lekića. U to vrijeme, Selver Lekić  je tokom vožnje od Fahrudina Radončića tražio da izvrši pritisak na Zlatka Miletića, tadašnjeg direktora Federalne uprave policije ili da ga zamoli da Selveru Lekiću izda odobrenje da može biti vlasnik zaštitarske agencije, za koju je bio adaptirao poslovni prostor u ulici Valtera Perića. Pri tome, Selver Lekić je govorio da su ranija njegova krivična djela prepreka da to odobrenje dobije u redovnom postupku. Radončić je Selveru Lekiću obećavao da će to uraditi, što se nikada nije desilo. U međuvremenu, Radončić je,iz njemu poznatih razloga, počeo izbjegavati Selvera Lekića. Nama vozačima je govorio da ako Selvera Lekića primijetimo u hotelu„Radon Plaza“ da mu javimo da on tada ne izlazi iz kabineta. Sekretarici je naredio da ako ga Selver Lekić pozove, da Selveru kaže da je Radončić izvan zgrade… Primijetivši to Radončićevo izbjegavanje, Selver Lekić se zbog toga naljutio na Fahrudina Radončića, pa je od početka 2007. godine prestao dolaziti u hotel„Radon Plaza“ i voziti se u njegovom automobilu.

Lično sam poznavao Selvera Lekića iz vremena svog rada u policiji. Bili smo drugovi, iako sam ga privodio više puta kada bi za to dobio naredbu, pa sam prilikom privođenja vršio i pretres njegovog automobila. Radilo se o bezbjednosno interesantnom licu, sklonom narušavanju javnog reda i mira, uglavnom upotrebom vatrenog oružja. Isto tako,za Selvera Lekića mogu reći da je bio jedan od najemancipovanijih Lekića. Imao je dosta dobrih osobina. To potvrđuje i činjenica da je svaki put kada bi Radončić njemu posuđivao novac, a radilo se o  sumama između 20 000 i 50 000 konvertibilnih maraka, Selver, u mom prisustvu, taj novac vraćao Radončiću, a Radončić bi ponekadaSelveru rekao: „Ova tura je od mene“. Nije primaonovac. Opraštao mu je cijeli dug. Ustvari, Selver Lekić je za Fahrudina Radončića odrađivao više prljavih poslova, u smislu zastrašivanja Radončićevih neistomišljenika. Naime, Radončić je od njega tražio da pucanjem iz vatrenog oružja narušava javni red i mir u ugostiteljskim objektima gdje su se kretali Radončićevi neistomišljenici i rivali.


Selver Lekić,vjenčani kum Fahrudina Radončića

Dana 26.04.2007. godine, Selver Lekić je ubijen u ugostiteljskom objektu „Oskar“ na Ciglanama, u međusobnom obračunu između Selvera i Mersudina Ćosovića, koji je tada bio izbacivač u diskoteci „Agua“ i za koga se pričalo da je bio tjelohranitelj Ramiza Delalića Ćele. Saznao sam da je tu noć, kada je ubijen Selver Lekić, Ramiz Delalić Ćelo bio u objektu „Oskar“, skupa sa vlasnikom restorana „Boemi“, Muhamedom Ušanovićem, zvanim Vojvoda. Narednog jutra došao sam do rezidencije na Mojmilu, po Fahrudina Radončića, koji je to jutro rano izašao iz kuće, čak prije osam sati, što nije ranije bila praksa. Prilikom ulaska u vozilo, upoznao me da je neki momak prethodne noći pucao Selveru u glavu, što me iznenadilo, s obzirom da sam poznavao Selvera Lekića. Tada, dok sam ga vozio, Radončić je pozvao novinarku Šejlu Jugo i rekao joj da provjeri u MUP-u Kantona Sarajevo kako se dogodilo ubistvo Selvera u „Oskaru“. Ja sam kasnije došao do informacije, s obzirom da sam često boravio u ugostiteljskim objektima i kontaktirao sa ljudima iz raznih društvenih sredina, da je Ćosović Mersudin u objektu „Oskar“ bio za zasebnim stolom, a ne za stolom sa Ramizom Delalićem Ćelom, kako je tada javljeno, te da je pucao Selveru Lekiću u potiljak. Ubistvo Selvera Lekića, Radončićevog vjenčanog kuma, brzo je odjeknulo u Sarajevu, a pogotovo među ljudima bliskim Fahrudinu Radončiću,  kao što su Selverov prvi rođak Ekrem Lekić; Naser Keljmendi, Daut Bibić, advokat porodice Lekić, Senad Šahinpašić Šaja i drugi koji su svakodnevno kontaktirali sa Radončićem i družili se s njim.

Radončićevo i Lekićevo zagovaranje i planiranje ubistva Ramiza Delalića Ćele

Nakon likvidacije Selvera Lekića, svakodnevna tema za Fahrudina Radončića i Ekrema Lekića je bilo to ubistvo. Za njih je glavni krivac za Selverovo ubistvo bio Ramiz Delalić Ćelo. U automobilu Fahrudina Radončića, intenzivira se prisustvo Ekrema Lekića i Šejle Jugo. Ekrem Lekić svakodnevno insistira kod Fahrudina Radončića da se ubije Ramiz Delalić Ćelo, kojeg je Fahrudin Radončić u raznim kontekstima nazivao „Ometač“ ili „Presretač“. Fahrudin Radončić je Ekremu Lekiću rekao da nije tako lahko okončati život Ramiza Delalića Ćele. O tome jeRadončić Ekremu Lekiću rekao: „Nije to da uzmeš ovcu na Pešteru da zakolješ. To treba sve uvezati. Pusti ga meni.“ Ovo smo čuli i kasnije više puta slušali Šejla i ja, jer smo se svakodnevno vozili u automobilu skupa sa Fahrudinom Radončićem i Ekremom Lekićem.

Ramiz Delalić Ćelo

U tom vremenskom periodu intenzivira se dolazak Nasera Keljmendija u kabinet kod Radončića, skupa sa Ekremom Lekićem, kao i odlazak Ekrema Lekića, Fahrudina Radončića i Šejle Jugo u hotel „Casa Grande“ na druženje sa Keljmendijem, gdje sam ih čekao na parkingu u vozilu i po nekoliko sati.  Sastanci Fahrudina Radončića, Nasera Keljmendija i Šejle Jugo, na kojima je rijetko bio prisutan i Senad Šahinpašić Šaja, odvijali su se i u restoranu Plava prizma restorana hotela „Radon Plaza“, gdje sam prisustvovao i ja kao vozač, pratilac Fahrudina Radončića, odnosno gdje sam bio dovoljno blizu da čujem i sve šta se priča za njihovim stolom, ne u cilju da bi ih prisluškivao, već da bi profesionalno radio svoj posao, odnosno da bih bio u vidnom polju Radončića, kojeg sam obezbjeđivao, što je podrazumijevalo da mu budem blizu za slučaj ako mu za bilo šta zatrebam. Na jednom od tih sastanaka u restoranu Plava prizma, a bilo ih je više, izričito se čuo Ekrem Lekić kako za Ramiza Delalića Ćelu kaže: „S njim se više ne može! Počeo nas je ubijati!“ Ustvari, to je bio direktan poziv na osvetu Delaliću zbog ubistva Selvera.

Peti dio o Fahrudinu Radončiću – mafijašu iz podzemlja balkana možete čitati uskoro na našem portalu.

 

Tagovi

Related Articles

Close